Gradovi predstavljaju nivo vlasti koji je najbliži građanima. Politika, usluge i infrastruktura gradova jasno i direktno utiču na naše svakodnevne životu. U demokratskim zemljama se podrazumeva da donosioci odluka zaista zastupaju interese i mišeljenja različitih grupa. Međutim, to se ne dešava kada ne postoji ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca iz različitih etničkih grupa, socioekonomskog porekla, sposobnosti i seksualnosti, koji zajedno donose dragocena iskustva iz stvarnog života u lokalnu politiku.
Javni prostori su mesta gde se odvija javni život grada i definiše gradski identitet. U svom izveštaju o rodno inkluzivnim gradovima, URBACT Knowledge Hub navodi da 'grad koji je privlačan i dostupan svima nudi bolji kvalitet života za stanovnike i posetioce, i stvara uslove za dugoročni ekonomski rast. Dokazi pokazuju da žene i muškarci pokazuju različita ponašanja u javnom prostoru, zasnovana na rodnim normama (...) i urbanističkom planiranju, dizajnu i place-makingu imaju rodnu perspektivu, i fizička struktura grada može ili odražavati i pojačavati postojeće društvene nejednakosti ili obrnuto stvarati ravnopravnije okruženje'.
Mladi pokazuju interesovanje za politiku i društveno su aktivni, ali ih ne zanimaju tradicionalni oblici učešća (EC, Youth Participation Strategy). Participativni pristupi treba da se koriste za podsticanje mladih da postanu aktivni građani, akteri solidarnosti i pozitivnih promena za zajednice širom Evrope, inspirisani vrednostima EU i evropskim identitetom.
Pružanje participativnih modela kreiranja politike i angažovanog načina da se mobilišu, mladi ljudi zaista preduzimaju inicijativu. Upotrebom društvenih mreža i drugih aktivnosti virtuelnog sveta uz promociju kritičkog mišljenja i medijske pismenosti nastaje i recept za uspeh.
MAAT proejkat se bavi ozbiljnim problemom u našem društvu, koji sputava više od polovine stanovništva koje živi u gradovima i u perifernim naseljima da živi uravnotežen, pravedan i pošten život. Kako žene doživljavaju gradove na drugačiji način nego muškarci (uglavnom zbog njihove tradicionalne uloge brige o deci, starijoj rodbini i bolesnima), tako što više koriste zdravstvenu infrastrukturu, provode više vremena u javnom prevozu, prave češća zaustavljanja na putu od posla do kuće - samim tim su više izložene i primarna su meta seksualnih napada u javnom prevozu i na ulicama. Na to se dodaju i slojevi diskriminacije pripadnosti drugim diskriminisanim grupama (pateći i od seksizma, rasizma, homofobije i transfobije, ksenofobije, starosne diskriminacije, itd.), te je očigledno da društvo treba da iskoreni ili bar umanji ove probleme.
Mladi ljudi su sledeći koji prave promene i odluke. Budućnost pripada njima. Trebalo bi da shvate da zaista imaju moć i treba da je koriste za dobrobit budućih naraštaja.
