O projektu

Gradovi predstavljaju nivo vlasti koji je najbli┼żi gra─Ĺanima. Politika, usluge i infrastruktura gradova jasno i direktno uti─Źu na na┼íe svakodnevne ┼żivotu. U demokratskim zemljama se podrazumeva da donosioci odluka zaista zastupaju interese i mi┼íeljenja razli─Źitih grupa. Me─Ĺutim, to se ne de┼íava kada ne postoji ravnopravna zastupljenost ┼żena i mu┼íkaraca iz razli─Źitih etni─Źkih grupa, socioekonomskog porekla, sposobnosti i seksualnosti, koji zajedno donose dragocena iskustva iz stvarnog ┼żivota u lokalnu politiku.

Javni prostori su mesta gde se odvija javni ┼żivot grada i defini┼íe gradski identitet. U svom izve┼ítaju o rodno inkluzivnim gradovima, URBACT Knowledge Hub navodi da 'grad koji je privla─Źan i dostupan svima nudi bolji kvalitet ┼żivota za stanovnike i posetioce, i stvara uslove za dugoro─Źni ekonomski rast. Dokazi pokazuju da ┼żene i mu┼íkarci pokazuju razli─Źita pona┼íanja u javnom prostoru, zasnovana na rodnim normama (...) i urbanisti─Źkom planiranju, dizajnu i place-makingu imaju rodnu perspektivu, i fizi─Źka struktura grada mo┼że ili odra┼żavati i poja─Źavati postojec╠üe dru┼ítvene nejednakosti ili obrnuto stvarati ravnopravnije okru┼żenje'.

Mladi pokazuju interesovanje za politiku i dru┼ítveno su aktivni, ali ih ne zanimaju tradicionalni oblici u─Źe┼íc╠üa (EC, Youth Participation Strategy). Participativni pristupi treba da se koriste za podsticanje mladih da postanu aktivni gra─Ĺani, akteri solidarnosti i pozitivnih promena za zajednice ┼íirom Evrope, inspirisani vrednostima EU i evropskim identitetom.

Pru┼żanje participativnih modela kreiranja politike i anga┼żovanog na─Źina da se mobili┼íu, mladi ljudi zaista preduzimaju inicijativu. Upotrebom dru┼ítvenih mre┼ża i drugih aktivnosti virtuelnog sveta uz promociju kriti─Źkog mi┼íljenja i medijske pismenosti nastaje i recept za uspeh.

MAAT proejkat se bavi ozbiljnim problemom u na┼íem dru┼ítvu, koji sputava vi┼íe od polovine stanovni┼ítva koje ┼żivi u gradovima i u perifernim naseljima da ┼żivi uravnote┼żen, pravedan i po┼íten ┼żivot. Kako ┼żene do┼żivljavaju gradove na druga─Źiji na─Źin nego mu┼íkarci (uglavnom zbog njihove tradicionalne uloge brige o deci, starijoj rodbini i bolesnima), tako ┼íto vi┼íe koriste zdravstvenu infrastrukturu, provode vi┼íe vremena u javnom prevozu, prave ─Źe┼í─ça zaustavljanja na putu od posla do kuc╠üe - samim tim su vi┼íe izlo┼żene i primarna su meta seksualnih napada u javnom prevozu i na ulicama. Na to se dodaju i slojevi diskriminacije pripadnosti drugim diskriminisanim grupama (patec╠üi i od seksizma, rasizma, homofobije i transfobije, ksenofobije, starosne diskriminacije, itd.), te je o─Źigledno da dru┼ítvo treba da iskoreni ili bar umanji ove probleme.

Mladi ljudi su sledeći koji prave promene i odluke. Budućnost pripada njima. Trebalo bi da shvate da zaista imaju moć i treba da je koriste za dobrobit budućih naraštaja.

Ciljevi